Tasos su prvobitno kolonizovali Feničani privučeni najverovatnije bogatim zlatnim žilama. Oni su na ostrvu podigli Herkulov hram koji je u vreme Herodota još uvek postojao. Oko 720 g.p.n.e Grci sa ostrva Paros doseljavaju sa ne Tasos. Ostrvo je dobilo ime po Tasusu, Feniksovom sinu, vođi Feničana. Legenda kaže da je Tasos ostrvo Siren, smaragdno ostrvo koje su one izabrale da na njegovim skrovitim mestima uživaju poredeći svoju sa lepotom ovog ostrva. Prema grčkoj mitologiji, ostrvo je pronašao Tasos, jedan od sinova kralja Aginorasa, koji je vladao Tirosom u Aziji. Po legendi, kada je Zevs ukrao Europu, Aginorasovu jedinu kćerku, kralj je poslao njena četiri brata da je traže. Svaki od njih je putovao jednom stranom sveta, a Tasos je otkrio ovo ostrvo i očaran njegovom lepotom tu se nastanio, pa je po njemu i dobilo ime. Međutim, antički pesnici su ga nazivali raznim imenima, pa se u istorijskim beleškama mogu naći imena poput “Aeria” - zbog svog svežeg vazduha, “Edria” - zbog čistog plavog neba, ili “Krisi” - zbog pronađenog zlata u zemljištu. Koje god ime nosilo, sasvim je izvesno da ostrvo kao takvo postoji već 300 miliona godina.

Izranjajući iz dubine Egeja najviši vrh Ipsarion, mermerni masiv, vinuo se 1204 metara nad morem. U zaleđu, naročito na južnom i istočnom delu ostrva nepregledne borove šume, se spuštaju do samih plaža i čine da ostrvo punim plućima diše svež vazduh koji dolazi sa planinskih masiva iz centralnog dela. Sastav centralnih planina ostrva večinom čine solne i krečnjačke naslage ,koje su se pod uticajem pritiska, temperature potpuno preobrazile u kristalne ploče i stene različitog sastava od krečnjačkog do mermernog. Zbog toga su dani a pogotovu noći na Tasosu izuzetno prijatne čak i usred leta. Tasos i njegovi dragulji Limenas, Pefkari, Skala Potamia, Potos i Limenaria, predivne plaže, priroda, klima, gostoljubivi domaćini, su zaista pravi izbor za udoban, bezbrižan i sadržajan letnji odmor.